Mljet: Ostrvo Odiseje i Zeleni Biser Jadrana

U srcu južnog Jadrana, skriven od užurbanog sveta, leži otok Mljet - pravi zeleni biser Hrvatske. Njegova prirodna lepota, oblikovana tokom hiljada godina, oduzima dah. Za one koji su ga bar jednom posetili, karta za nacionalni park postaje dragoceno sećanje, podsetnik na obećanje da će mu se vratiti, da će ponovo oploviti njegove obale i posvetiti mu malo više vremena. Ovo nije putovanje zbog štednje novca, već zbog duše.

Prvi susret: Plovidba prema tajni

Voznja brodićem prema ostrvu Svete Marije traje svega desetak minuta, ali svaki trenutak je ispunjen iščekivanjem. Već pri ulasku u uvalu počinje trka za pronalaženjem pravog pogleda. Dok se neki gosti žure u kabinu da zauzmu udobne stolice, propuštaju fascinantan prikaz sa desne strane: niz samotnih vila smeštenih uz obalu, koja nije previše načičkana kućama. S leve strane, u daljini, nalazi se malo veće mesto, povezano autobuskom linijom koja spaja veliko jezero sa morem. Ova jedinstvena kombinacija poluslanog jezera i slanog mora, uz bujno drveće, daje poseban šmek celom tom delu ostrva. Konačno, sa leve strane, gledajući iz prilaza, ukazuje se silueta Svete Marije.

Srce parka: Veliko i Malo jezero

Mljet je inače poznat po jezerima koja su nastala pre više od 10 000 godina, nakon ledenog doba. Ova drevna vodena tela, Veliko i Malo jezero, predstavljaju srce Nacionalnog parka. Poseban prelep deo gde se iz Velikog jezera putem tzv. "reke" uliva u more, stvara scenu nezaboravne lepote. Zabranjen je ribolov u jezerima, a voda je toliko čista da se čini da ribice možete uhvatiti rukom. Mora im se priznati - znali su da uredi sve staze oko oba jezera. Svuda postoje jasne oznake kako za bicikliste tako i za planinare, dok vatrogasna oprema pokriva ceo kraj, što i ne čudi s obzirom na bogatu šumsku površinu.

Ostrvce Sveta Marija: Svedok vremena

Pristajanje na malo ostrvo Sveta Marija u sred Velikog jezera predstavlja putovanje kroz istoriju. Tu se nalazi benediktinski samostan i crkva iz 12. veka, koji predstavljaju neosporni simbol Mljeta. Prvo na šta nailazimo je, naravno, čuveni restoran, ali prava blagodat je sam samostan. Crkva Svete Marije, spomenik kulture, deo je samostanskog prizemlja koje potiče iz dvanaestog veka. Tokom narednih vekova, samostan je doživeo brojne nadogradnje, a zvonik je zbog gusarskih napada čak pretvoren u obrambenu kulu.

Istorija ovog mesta je burna. Napoleonova okupaciona vlast je početkom 19. veka ukinula benediktinske samostane, a imovina je menjala vlasnike - od redovnika do države. Dolaskom Jugoslavije, imovina je nacionalizovana i pretvorena u hotel, što je bio težak udarac za ovaj istorijski biser. Nažalost, kroz istoriju se više rušilo i grabilo nego što se ulagalo. Iako je svako polagao pravo na ovu lepotu, retko ko je video obavezu da joj povrati bar deo nekadašnjeg sjaja. Dvorište iz 16. veka i danas čeka svoju potpunu restauraciju.

Odisej i Kalipso: Legende usidrene u kamenu

Arhitektonska ljepota otoka Mljeta bila je poznata još u antici. Homer je u svom epskom delu Odiseja ovaj, po mnogima najlepši otok na Mediteranu, opisao kao mesto gde je mitološki kralj Itake, Odisej, doživeo brodolom. Prema legendi, na povratku iz Trojanskog rata, Odisej je doplovio do ostrva Ogigije (današnji Mljet) gde je pao u ruke otočkoj nimfi Kalipso. Očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu, Odisej je na Mljetu proveo punih sedam godina pre nego što mu je bogovima dozvoljeno da se vrati kući.

Iako ne postoje materijalni dokazi o postojanju Odiseja ili Kalipse, legenda je duboko ukorenjena u identitet ostrva. Odisejeva pećina, koja se nalazi ispod Babinog polja, ima dva ulaza - sa mora i sa kopna. Ribari iz Babinog polja je i danas koriste kao sklonište svojih čamaca od otvorenog mora. Veruje se da je upravo u ovoj pećini Odisej pronašao utočište. Posetiti je znači dotaknuti se mitova koji su oblikovali zapadnu civilizaciju.

Priroda koja oduzima dah: Šume, mirisi i život

Ono što Mljet izdvaja od ostalih jadranskih otoka je njegova izuzetna pošumljenost. Guste šume bora i hrasta crnike prekrivaju veći deo ostrva, posebno njegov zapadni deo, stvarajući oazu mira i svežine. Šetnja šumskim stazama je čista meditacija; prilika da se oseti miris četinja i borova, da se čuje šum vetra kroz krošnje i cvrkut ptica. Vazduh je neverovatno svež, a kombinacija mora, jezera i šume stvara jedinstven ekosistem.

Nažalost, ostrvo se suočava sa izazovima. Divlje svinje, koje su pošast za poljoprivredne površine, predstavljaju problem. Zanimljivo, lokalni lovci tvrde da su doplivale do Mljeta, što je teorija koju podržava lovački lobi širom Jadrana. Još jedan problem je mungos, životinja koja je uvedena početkom 20. veka da bi se rešila problema otrovnih zmija. Mungosi su uspešno istrebili zmije, ali su potom, ostavši bez hrane, počeli da napadaju perad i nanose štetu lokalnom ekosistemu.

Polače i Pomena: Vrata ka jezerima

Naselje Polače, smešteno u zaštićenom zalivu, služi kao glavna luka za pristup jezerima. U prošlosti, ovo je bilo ribarsko naselje, a danas je centar turističkog života na zapadnom delu ostrva. Ime je dobilo po rimskoj palači (po dubrovačkim govorima "palača" postaje "polača"), čiji ostaci se i danas mogu videti. Nasuprot njemu, Pomena je manje naselje, takođe dobro povezano sa jezerima. Ova mesta su pravi primer kako je proglašenje nacionalnog parka sprečilo neplansku gradnju i sačuvalo autentičnost priobalja.

Uskoro se spušta noć, a pogled na zalazak sunca iz Polača ili Pomenе je spektakl koji se teško zaboravlja. Nebo postaje vatrena paleta boja, a tišina se spušta na ostrvo, presecana samo krikovima galebova. Večera u jednom od restorana, uz svježe uhvaćenu ribu i domaće vino, savršen je završetak dana.

Kako doći do Mljeta i praktični saveti

Najlakši i najkomodniji način da se dođe do Mljeta je kombinacija automobila i trajekta. Glavna trajektna linija povezuje Prapatno na poluostrvu Pelješac sa Sobrom na Mljetu. Putnicima se preporučuje da obiđu obližnji Ston poznat po najdužim fortifikacionim zidinama u Evropi (nakon Kineskog zida) i starim solanama koje i danas rade na tradicionalan način.

Za one koji vole aktivnosti, nacionalni park Mljet nudi brojne mogućnosti. Možete iznajmiti bicikl i obići staze oko jezera, pešačiti do vidikovaca sa kojih se pružaju fantastični pogledi, ili se jednostavno prepustiti čaroliji kupanja u toplim, smaragdnim vodama jezera. Organizovan je i prevoz brodićem za one koji ne žele da pešače.

Naravoučenije za sve posetioce: obavezno ponesite sa sobom dovoljno vode, kremu za sunce i dobru obuću za šetnju. I ne zaboravite da užívate u svakom trenutku - u mirisu šume, toploti sunca i hladovini drevnih šuma.

Zaključak: Povratak je obavezan

Mljet nije samo destinacija; to je iskustvo koje ostavlja trag u duši. Bilo da ga posetite tokom vrelih letnjih meseci ili u mirnijem periodu rane jeseni, njegova lepota će vas opčiniti. Čuva se karta za nacionalni park ne kao trofej, već kao podsjetnik - obećanje sebi da ćete se ovde vratiti. Da ćete ponovo oploviti obale, istražiti skrivene uvalе i uroniti u bistre vode jezera. Jer, kao što kaže legenda, onaj ko jednom proba lepotu Mljeta, zauvek će poželetti da mu se vrati.

Ove fotografije i sećanja su pravi melem za dušu, pogotovo u jesenje kisno beogradsko veče. Podsetnik da postoji mesto gde je vreme usporeno, gde se priroda i istorija stapaju u savršenu harmoniju. Mljet čeka.